Вилијем Фокнер
Вилијем Фокнер (1897-1963) један је од најчитанијих америчких писаца и добитник Нобелове награде 1950. године. Његово најчитаније дело је роман "Бука и бес" објављен 1929. године.
Радња романа одвија се почетком 20. века на југу Сједињених Америчких Држава. Кроз четири поглавља испричана је тужна историја аристократске породице која пропада финансијски и морално. Прва три поглавља приказују ток свести тројице браће: Бенија, Квентина и Јасона. Четврто поглавље испричано је у трећем лицу, а улогу приповедача има стара дадиља црнкиња Дилси.Свако поглавље приповеда по један члан породице и тако даје своје виђење догађаја. Први део испричан је из перспективе умоболног младића Бенија. Његов говор је испрекидан, мисли су набацане без реда и логике. У другом делу доминира монолог најстаријиег брата Квентина, студента који често цитира свога оца. У трећем делу Џејсон,сурови реалиста, кроз свој монолог даје јаснију слику догађаја. Он прецизно и јасно наводи највише детаља и догађаја из породичне историје. У четвртом и последњем поглављу црнкиња Дилси даје објективну слику минулих догађаја. Њено казивање повезује у целину расуте делове, мисли и догађаје, и добија статус закључка.
Вилијем Фокнер (1897-1963) један је од најчитанијих америчких писаца и добитник Нобелове награде 1950. године. Његово најчитаније дело је роман "Бука и бес" објављен 1929. године.
Радња романа одвија се почетком 20. века на југу Сједињених Америчких Држава. Кроз четири поглавља испричана је тужна историја аристократске породице која пропада финансијски и морално. Прва три поглавља приказују ток свести тројице браће: Бенија, Квентина и Јасона. Четврто поглавље испричано је у трећем лицу, а улогу приповедача има стара дадиља црнкиња Дилси.Свако поглавље приповеда по један члан породице и тако даје своје виђење догађаја. Први део испричан је из перспективе умоболног младића Бенија. Његов говор је испрекидан, мисли су набацане без реда и логике. У другом делу доминира монолог најстаријиег брата Квентина, студента који често цитира свога оца. У трећем делу Џејсон,сурови реалиста, кроз свој монолог даје јаснију слику догађаја. Он прецизно и јасно наводи највише детаља и догађаја из породичне историје. У четвртом и последњем поглављу црнкиња Дилси даје објективну слику минулих догађаја. Њено казивање повезује у целину расуте делове, мисли и догађаје, и добија статус закључка.